www.radosavstojanovic.rs

• Биографија
• Црнотравски речник
• Књиге
• Драме
• Представе
• Поезија
• Критике
• Српски југ
• Народно позориште Приштина
• Сабраћа
• Млачиште

РАДОСАВ СТОЈАНОВИЋ (Паруновац, Крушевац, 1. новембра 1950.).

Рођен је у породици црнотравског грађевинара Манојла Ноке (Стојанче) Митровића (из Млачишта) и мајке Евице, рођене Стојичић (из Жутина), домаћице. Детињство провео у Млачишту. Основну школу похађао у Млачишту под именом Раде Митровић, осмогодишњу у Црној Трави, Гимназију „Стеван Сремац“ у Нишу, дипломирао на Катедри за српскохрватски  језик и југословенску књижевност Филозофског факултета у Приштини (1975). Завршио Школу резервних официра у Билећи, војску одслужио у Сарајеву. После дипломирања био професор књижевности у Гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини, затим новинар листа „Јединство“, уредник Културне рубрике „Јединства“, уредник Недељног додатка Јединства „Панорама“, главни и одговорни уредник „Јединства“ (1990 – 1993), директор Покрајинског народног позоришта у Приштини (1993 – 2004) и драматург од 2004. године.

Први штампани рад му је (највероватније) песма Елегија, објављена у листу Глас омладине, бр 5, Ниш, 25. априла 1968. године, не рачунајући радове у „Београдском гимназијалцу“. Песме, приповетке, драме и друге радове објављује у бројним листовима и часописима.

У публицистици је, осамдесетих година двадесетог века, дао значајан допринос расветљавању српске косовско-метохијске трагедије, посебно у свери историографије, културе и политике, у време кад је то још било табу тема у ондашњој Југославији и мало ко се усуђивао да о томе пише. Део тога објављен је у књизи „Живети с геноцидом“ 1990.

Био је члан редакције часописа Стремљења (1985 – 1989), уредник ревија: Три века сеоба Срба (Приштина, 1990, тираж 100 000 примерака) и Видовдански гласник (Грачаница, 1993). Био је главни и одговорни уредник часописа Српски југ (Ниш, 2004 – 2007, објављено шест бројева) и члан уређивачког одбора библиотеке Књижевност југа Србије у „Просвети“, Ниш, 2004 – 2006, (објављено шест књига).

Члан je Удружења новинара Србије од 1979. и Удружења књижевника Србије од 1985.

Добитник је књижевних награда за поезију и прозу: „Стеван Сремац“ за новинску причу 1987, 1991. и 1992; „Лазар Вучковић“ 1985. (за поезију) и 1992. године (за приповетку); Златно перо деспота Стефана Лазаревића 1990; „Милутин Ускоковић“, другa наградa, 1993. и 2000;  Награда Друштва књижевника Косова и Метохије за најбољу књигу 1999, „Лаза К. Лазаревић“ 2001, „Раде Драинац“ 2004. и Специјалне награде Сусрета професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ 2000.