www.radosavstojanovic.rs
Main menu:
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ПРИШТИНА – TEATRI POPULLOR PRISHTINË
Разговор са Радосавом Стојановићем, управником позоришта, 3. април 1998.
Cнимак: Associated Press TV
AНСАМБЛ СРПСКЕ ДРАМЕ
С масовним изгоном Срба с Косова и Метохије, протеривањем из градова и културних средишта, престала је да постоји једна богата аутентична култура и духовност српског народа, стварана деценијама на овим просторима. Народно позориште у Приштини, које је било мултиетничко све до завршетка бомбардовања Србије, са Српском и Албанском драмом, већ деценију је без српских глумаца и позоришних делатника. Срби и остали су из њега протерани 23. јуна 1999. године. То је датум када се окончава једна богата културна мисија српског позоришног живота у Приштини, који је и те како доприносио богатству позоришног живота Србије. Сетимо се само неких представа Српске драме (Развојни пут Боре Шнајдера А.. Поповића, у режији Љубе Милошевића,1969, Процес Кафке – Вајса, у режији Миливоја Милојевића,1985, Гробнице за Бориса Давидовича Д. Киша, у режији Агима Сопија, 1986, те Српске драме Синише Ковачевића, у режији Небојше Брадића, 1995, Сумњивог лица Б. Нушића, у режији Велимира Митровића, 1996. и др.) које су биле значајне у оквиру српског позоришног миљеа.
У време када су Албанци (с разлогом или без разлога) напуштали државне институције на Космету као управник Позоришта у Приштини, настојао сам да одржим Албанску драму да негује своју баштину на добробит свих у Покрајини, а пре свега Албанаца. То сам и успео. Последња премијера у Албанској драми одржана је 18. марта 1999. године ( ( ( (Plaut: Miles Gloriosus) у режији Аслана Хасаја, а затим две репризе и – бомбардовање! Од експлозија делом је страдала тек реновирана зграда позоришта.
По завршетку бомбардовања, када је потписан Кумановски споразум, када народ на Космету још ништа није знао шта ће се збити, пре но што је КФОР ушао, одржао сам састанак са значајним албанским глумцима у Позоришту и рекао им: Не знамо шта ће даље бити. Пред нама је неизвесност. Али било шта да буде, останите пре свега људи. Према српским глумцима и Српској драми учините бар део онога што сам ја урадио за Албанску драму, желећи да остане и опстане у овој кући. А ви добро знате колико ме је коштало то настојање.
Но, догодио се 23. јун 1999. године и Народно позориште у Приштини више није нити ће бити оно што је било. Насилно је окончан део историје и културне мисије. Ипак, да се не би заборавило, пошто је људско памћење кратковечно, ево списка премијера Српске драме од мог доласка за директора Позоришта. Уз списак, ту су и видео инсерти из појединих представа, нека нас подсете да смо тамо достојно били и да, и у овом сегменту, полажемо људско и историјско право да се тамо вратимо.
Ратко Поповић: Мученица Крстиња, монодрама, режија Душко Михаиловић, игра Олга Мандрапа, 5. новембар 1993;
Радосав Стојановић: Мртва стража, режија Миомир Стаменковић, 14. март 1994;
Бранислав Нушић: Покојник, режија Славољуб Стефановић Раваси, 21. октобар 1994;
Франк Баум: Чаробњак из Оза, режија Лилијана Арсенов Ивановић, 23. децембар 1994;
Синиша Ковачевић: Српска драма, режија Небојша Брадић, 3. март 1995;
Небојша Ромчевић: Лаки комад, режија Небојша Брадић, 14. јун 1995;
Данило Николић: Власник бивше среће, режија Борислав Григоровић, 16. октобар 1995;
Новица Савић: Крвава тета, режија Лилијана Арсенов Ивановић, 12. децембар 1995;
Бранислав Нушић: Сумњиво лице, режија Велимир Митровић, 10. фебруар 1996;
Ежен Јонеско: Ћелава певачица, режија Ивица Клеменц, 27. април 1996;
Сем Шепард: Луди од љубави, режија Југ Радивојевић, 12 јун 1996;
Игор Бојовић: Баш Челик, режија Саша Латиновић, 14. октобар 1996;
Алфред Жари: Краљ Иби Оковани, режија Велимир Митровић, 27. децембар 1996;
Јован Радуловић: Голубњача, режија Југ Радивојевић, 28. фебруар 1997;
Јован Стерија Поповић: Зла жена, режија Мирослав Бенка, 9. мај 1997;
Душан Ковачевић: Сабирни центар, режија Југ Радивојевић, 10. октобар 1997;
Љубомир Симовић: Чудо у Шаргану, режија Мирослав Бенка, 29. децембар 1997;
Николај Васиљевич Гогољ: Ревизор, режија Велимир Митровић, 29. април 1998,
Јован Стерија Поповић: Родољупци, режија Велимир Митровић, 31. октобар 1998;
Биљана Србљановић: Породичне приче, режија Ненад Тодоровић, 11. март 1999;
У овим представама играли су стални чланови ансамбла Српске драме.
Глумице: Анкица Миленковић, Милица Благојевић, Нада Радоњић, Љубица Димић-Милетић, Драгана Радојевић, Радмила Стојковић, Аида Кожар, Јасмина Стоиљковић, Аника Милићевић, Слађана Влајовић, Драгана Зрнзевић, Биљана Јокић, Јованка Мандић, Драгана Ковачевић (РТВ Приштина), Весна Анђелковић, Олга Мандрапа (пензионер).
Глумци: Миомир Радојковић, Угљеша Вујовић, Златко Повшић, Бранко Бабовић, Јовица Вељковић, Стеван Ђорђевић, Игор Дамњановић, Мирвад Курић, Миодраг Ракочевић, Никола Марковић, Лајош Балог (пензионер), Екрем Чехајић (пензионер), Саша Пантић (РТВ Приштина), и, наравно, гост из Крушевачког позоришта Милија Вуковић.
Играли су и студенти са Академије уметности у Приштини: Миодраг Крчмарик, Игор Боројевић, Дејан Цицмиловић, Татјана Јовановић, Катарина Стојановић, Евгенија Станковић, Александар Михајловић, Милан Васић, Владимир Милојевић, Дејан Ковач и други.
Представе су опремали сценограф: Милутин Костић, костимограф: Самка Фери (Српска и Албанска драма), сликари – извођачи радова: Добривоје Фуруновић и Шабан Абдула, шминкер-маскер: Јованка Блашковић; организатор је била: Биљана Вујовић, инспицијент: Радица Јовић, шаптач: Биљана Анђелковић.
НАГРАДЕ:
Представа „Српска драма“, 1995.
Сусрети професионалних позоришта „Јоаким Вујић“ 1995, Ниш:
Прва награда стручног жирија за најбољу представу,
Награда жирија града домаћина за најбољу представу,
Награда округлог стола критике за најбољу представу,
Награда града Ниша „Ћеле кула“ за најбољу представу,
Награда „Јоаким Вујић“ за режију Небојши Брадићу,
Награда града домаћина за најбољу представу,
Награда града домаћина за најбољу режију Небојши Брадићу,
Награда стручног жирија за главну улогу Миомиру Радојковићу,
Награда жирија града домаћина за најбољу улогу Миомиру Радојковићу,
Награда жирија града домаћина за најбпљу улогу Милији Вуковићу,
Фестивал малих позоришних форми у Земуну 1995.
Сребрна повеља за представу у целини,
Сребрна повеља за режију Небојши Брадићу,
Сребрна повеља за креацију костима Вањи Поповић,
Специјална повеља за текст Синиши Ковачевићу,
Фестивал победника позоришних фестивала Земун-фест, 1995.
Специјална награда за глуму Мирваду Курићу
Позоришне свечаности Младеновац, 1995.
Специјална награда за представу у целини
Представа „Сумњиво лице“, 1996.
Сусрети професионалних позоришта „Јоаким Вујић“, Лесковац, 1996,
Награда стручног жирија за другу најбољу представу,
Награда „Сима Крстовић“ Милији Вуковићу за најбољу мушку улогу,
Награда за најбољу режију Велимиру Митровићу,
Награда за глумачко остварење Мирваду Курићу,
Награда за најбољу сценографију Дејану Пантелићу
Фестивал „Дани комедије“ Светозарево, 1996,
Статуета „Ћуран“ за најбоље глумачко остварење Милији Вуковићу
Представа „Гардеробер“, Албанска драма, режија Сељами Тараку, 1996,
Сусрети професионалних позоришта „Јоаким Вујић“, Лесковац, 1996,
Награда стручног жирија за глумачко остварење Шани Паласки,
Награда стручног жирија за епизодну улогу Кумрији Хоџи
Представа „Голубњача“, 1997,
Сусрети професионалних позоришта Србије, Зајечар, 1997,
Награда стручног жирија за глуму Мирваду Курићу
Награда жирија града домаћина за најбољу режију Југу Радивојевићу,
Награда жирија града домаћина за најбољу глуму Николи Марковићу,
Награда жирија града домаћина за најбољу глуму Игору Дамњановићу,
Награда жирија града домаћина за најбољу глуму Аиди Кожар,
Представа „Краљ Иби Оковани“, 1997.
Фестивал „Дани комедије“ Јагодина, 1997.
Награда „Борбе“ младој глумици Драгани Радојевић
Представа „Ревизор“, 1998,
Сусрети професионалних позоришта Србије, Ниш, 1998,
Друга награда стручног жирија за најбољу представу,
Нагрда стручног жирија за најбољу режију Велимиру Митровићу,
Награда стручног жирија за глуму Игору Дамњановићу,
Награда стручног жирија за најбољу епизодну улогу Драгани Радојевић,
Награда стручног жирија за најбољу костимографију Самки Фери,
Представа „Метохијска икона“, монодрама, 2000.
Сусрети професионалних позоришта Србије, Шабац, 2000.
Награда за текст монодраме „Метохијска икона“ Радосаву Стојановићу
Награда за извођење монодраме Миомиру Радојковићу
Радосав Стојановић: Мртва стража Инсерти из представе
Синиша Ковачевић: Српска драма, Инсерти из представе
Бранислав Нушић: Покојник, Инсерти из представе
Бранислав Нушић: Сумњиво лице, Инсерти из представе
Душан Ковачевић: Сабирни центар, Инсерти из представе
Јован Стерија Поповић: Зла жена, Инсерти из представе
Данило Николић: Власник бивше среће, Инсерти из представе
Милош Николић: Светислав и Милева, Инсерти из представе
Биљана Србљановић: Породичне приче, Инсерти из представе
Јован Радуловић: Голубњача, Инсерти из представе
/